obmaydungdis

Kako flertovati sa devojkom ili muškarcem

obmaydungdis | 01 Јануар, 2019 11:00

Džejn Grin - Gospodin Mozda

❤️ Click here: Kako flertovati sa devojkom ili muškarcem

U pitanju je istraživanje vašeg zadovoljstva. Kuhinja je bila ogromna, na prozorskim daskama bile su saksije sa začinskim biljem. Mnogo sam se zabavljala i seks je bio još čarobniji, bez opasnosti od mrskih emocija koje bi samo smetale. Neka su svi pismeni u Srbiji.

I to je 100% moja stvar, ne interesuje me to foliranje i izigravanje faca riba i ostalih mangupa. Čvršde mi je stegao ruku i, pozadi u vratu, kao da sam doživela blagi strujni udar. E to kad cujem, kosa mi se digne na glavi!

Realno svaka vredi kao kamion prosecnih, tu su oko 25 godina starotsti. Ali dok su se polako vozili popločanim prilazom, Liz je zanosni prizor ostavio bez daha. VODOLIJA Emocije- Preispitujete svoje vrednosti i stavove, zbog čega osećate nesigurnost i teskobu. Takođe sam dohvatila potpuno novi rokovnik i pribor za pisanje. S vremenom si nekako uspela da to postigneš sa mnom.

Alexandra Potter~Luda ljubav - Promenila mi se optika, nesto zbog starosti, a nesto zbog daljine i drukcijih iskustava. Prepirka je zaboravljena i njih troje odoše prema štalama.

Čak sam i ja to znala. Naravno, mnogi srećno oženjeni ljudi kažu da to nije moguće znati, ne na samom početku, ali ja sam ipak znala. Ne zato što je loše govorio - Nikov kraljevski engleski bio je za nijansu bolji od mog, ali ništa drugo nije bilo u redu. Pre svega, novac je bio problem. Radeći kao PR menadžer, ja možda nisam zarađivala najveću moguću platu na planeti Zemlji, ali sam mogla da plaćam račune, kredit za kuću, a pored toga bi mi ostalo dovoljno da tu i tamo mogu sebi da priuštim terapiju koja se zove šoping. Nik, za razliku od mene, nije imao ni prebijene pare. Dobro, možda preterujem, ali nije bio kao drugi muškarci sa kojima sam se zabavljala, nije plivao u parama i, premda ne mislim da je to najvažnije u jednoj vezi, ne smeta mi ako muškarac ne može da plati za mene, ali mi strašno smeta ako ne može da plati ni za sebe. Iako se Nik povremeno trudio da bude džentlmen, to je činio tako trapavo da sam ja uvek osećala grizu savesti, pa bih u takvim situacijama samo odgurnula njegovu ruku, rekla mu da ne bude smešan i izvukla svoju kreditnu karticu. Tu je zatim bila i politika. Ili nedostatak iste, što je mnogo preciznije u mom slučaju. Nik je bio najsrećniji u društvu levičara, svojih istomišljenika, sa kojima je do u nedogled razglabao o svim razlozima za novi zakon o radu, kao i protiv njega, dok bih ja sedela kraj njih i umirala od dosade, ne izjašnjavajući se, u strahu da me neko slučajno ne upita za koga sam glasala, jer bih na to pitanje nevoljno odgovorila da sam glasala za konzervativce samo zato, pa dobio, samo zato što su to činili moji roditelji. Kad smo već kod razloga za i protiv, mislim da je najjednostavnije da vam pokažem spisak koji sam sastavila ubrzo pošto sam upoznala Nika. Mislim, bio bi mi potreban čitav dan da vam objasnim zašto Nik nije za mene. Pomoći će vam da shvatite zašto tako izričito tvrdim da je Nik bio samo prolazna avantura. Za Luđački mi se sviđa. Ima najkrupnije, najtoplije, najplavlje oči koje sam ikad videla. U krevetu je fantastično nesebičan. Da kažemo, jednostavno fantastičan. Živi u vašljivoj garsonjeri u Hajgejtu. Voli da ide u pabove i da pije pivo. Ženskaroš je do koske. Alergičan je na sam pomen reči vernost. Kaže da nije spreman za vezu. Premda, ruku na srce, nisam ni ja spremna. Kao što vidite, ima mnogo više razloga protiv nego za i, ako hoću da budem potpuno iskrena, razlozi protiv su mnogo važniji, mislim, kako sam uopšte mogla da se smuvam sa nekim čije prijatelje ne mogu da smislim? Uvek sam smatrala da O ljudima možemo suditi po tome sa kim se druže i zaista je trebalo da budem malo pametnija. Ali, onda, čovek ne može uvek da objasni zašto se loži na nekoga, zar ne? I to je kraj priče. Ja sam se jednostavno ložila na Nika. Godinama se nisam toliko ložila na nekoga, a kada zbog nekog oselile ono poznato golicanje u donjem stomaku onda prestajete da razmišljate o razlozima za i protiv, zašto bi trebalo i zašto ne bi trebalo, već se jednostavno prepuštate tom osećaju. Verovatno se pitate kako sam uopšte upoznala Nika jer, ruku na srce, pravo je čudo da su se naši životni putevi uopšte ukrstili. Zapravo, nas dvoje smo se već jedno izvesno vreme poznavali. Sal i ja smo nekada radile zajedno, indirektno. Pre mnogo godina, kada sam tek počela da radim kao običan asistent u Agenciji za odnose sa javnošću, Sal je bila novinar u jednom časopisu i u to vreme je bila jedina osoba koja se nije ponašala prema meni kao prema psu. Time je otpočelo naše prijateljstvo. Nije da mi se ne dopada. Ona je sjajna devojka. Hoću da kažem, drugačija od mene. Sličnija je Niku i sećam se kao kroz maglu da se ona nekad ložila na njega. To je verovatno jedini razlog zbog koga sam ga upamtila, tražila je od mene da ga posmatram i da prijavim ako primetim da on posmatra nju, kao i druge slične stvari, i ja sam to činila jer je ona bila moja prijateljica, a pri tom sam imala i čime da se zabavljam, a to je bilo mnogo bolje nego da stojim tamo i umirem od dosade i molim boga da se što pre nađem na nekom drugom mestu. Vukla me je sa sobom na te žurke koje sam ja prezrivo smatrala studentskim žurkama, osim što niko od prisutnih već godinama nije bio student, i one su se uvek održavale u nekim ofucanim kućama u kojima je zajedno živelo po petoro ili šestoro njih, i niko od tih ljudi nije bio iz moje priče. Nisam mogla sebi da priuštim stil života koji sam želela. Prohtevi princeze, a džep klošara, gunđala je moja majka svaki put kada bih napravila fatalnu grešku i pojavila se kod svojih roditelja u novoj garderobi. Da li ti se sviđa? Svaki put kada bih joj priznala da sam kupila nešto novo. Nekada sam sanjala o tome da ću postati uspešna poslovna žena. Želela sam da nosim kostim sa naramenicama, akten tašnu i mobilni telefon. Želela sam firmiranu odeću i luđački stan sa parketom i belim sofama, kao i ogromnim činijama sa lotosima koje bi stajale na brojnim lakiranim stolovima od trešnjinog drveta. Želela sam sportski mercedes i puno zlatnog nakita. Nažalost, posao u Agenciji za odnose sa javnošću verovatno nije najbolji način da čovek sve to ostvari, naprotiv, mislim da je PR jedna od najgore plaćenih profesija na svetu. Znam šta je trebalo da radim, trebalo je da se zaposlim u Sitiju, jer sam diplomirala pred sam kraj ekonomskog preporoda osamdesetih godina i mogla sam da zaradim čitavo bogatstvo, ali nikada nisam imala smisla za novac, niti za brojeve, i znam da bih bila beznadežan slučaj. PR mi je izgledao kao najjednostavniji mogući izbor. Izgledao je glamurozno i uzbudljivo, a pri tom ne bih morala da počinjem kao sekretarica, što mi je bilo mrsko jer ne bih podnela kada bi me ljudi pilali šta radim. Agencija za odnose sa javnošću mi je pružila mogućnost da počnem kao asistent zbog čega sam se, na vrhuncu zrelog doba od dvadeset i jedne godine, osećala kao da sam dobila premiju na lutriji. Javila sam se na oglas u Gardijnu i kada sam otišla na intervju bilo mi je jasno da ću umreti ako ne dobijem taj posao. Firma Džo Kuper PR nalazila se u jednoj od sporednih ulica u Kilburnu, za koji se ne može baš reći da je najprestižniji deo grada, u zgradi koja je spolja izgledala kao jedno ogromno stovarile, ali je iznutra izgledala veličanstveno. Ogromno potkrovlje, drveni pod, stolice jarkih boja sa somolskim jastučićima i neprekidni žamor telefonskih razgovora koje su vodili najlepši ljudi koje sam ikad u životu videla. A ja sam se potpuno pogrešno obukla. Sranje, baš sam to pomislila kad sam ušla unutra. Zašto se nisam malo raspitala pre nego što sam došla, ali onda mi je prišao Džo Kuper i pružio mi ruku. Već sledeće nedelje sam počela da radim kao pripravnik, ali sam obožavala taj posao. Sam bog zna da sam ga obožavala. I bilo je tako uzbudljivo, upoznavala sam toliko mnogo ljudi, a svoj kostim bež boje sam zakopala negde duboko u ormanu i počela sam da se oblačim kao i svi drugi i bez problema sam se uklopila. Moji visoki prohtevi dosegli su vrhunac u firmi Džo Kuper PR. Ali, moram da priznam, ne baš onako kako sam planirala. Umesto Iv Sen Lorana želela sam Rifata Ozbeka. Umesto Anabelz želela sam Kvajet Storm. Umeslo Mortonsa želela sam Atlantik Bar. A sada, napokon, skoro da sam u stanju da finansiram taj svoj zahtevni životni stil. Za slučaj da mi tako nešto nikad ne zatreba? Jer ja sam ionako stalno u minusu, ali do đavola, to je samo novac, a što se mene tiče svi smo mi tu najviše devedeset godina, a i to ako imamo sreće, pa gledano iz te perspektive ništa zapravo i nije preterano važno, posebno ne novac. A ni muškarci, kad smo već kod loga. Prijatelji su važni, to sam shvatila. Moj društveni život je prilično haotičan. Ponekad uletim u društveni vihor i izlazim svako veče i jedva dočekam one retke večeri koje mogu da provedem kod kuće gledajući televiziju, kao i noći tokom kojih mogu da se naspavam. Ali onda se sve uspori i ja svako veče provodim kod kuće listajući svoj telefonski imenik i pitajući se kako to da nemam nikog s kim bih volela da razgovaram. Dobro, ipak imam nekog. Razgovaram sa Žil svakog dana, jedno pet puta dnevno, čak i kada zapravo nemamo o čemu da razgovaramo, a obično nemamo šta da kažemo jedna drugoj, jer kakve novosti možete saopštiti nekome s kim ste poslednji put razgovarali pre nepunih sat? Ja sam jela pečeni đevrek sa dimljenim lososom, bez putera. Ima li šta novo? Najčudnije u celoj priči nije to koliko smo bliske, već činjenica da je Žil udata. Udala se za Džejmsa, ili Džejmija kako ga zovemo sjajno, zar ne, kao Žil i Džim , još prošle godine, i sećam se da sam bila van sebe od straha da je nikada više neću videti. On kao da nikada nije tamo ili, ako jeste, onda sedi zatvoren u svojoj radnoj sobi. U početku sam se zabrinula da je ona možda napravila grešku što se udala, da njihov brak nije ono što je trebalo da bude, ali u onim retkim prilikama kada ih vidim zajedno, jasno mi je da taj brak funkcioniše, da je ona srećna, da joj je brak doneo osećaj sigurnosti koji ranije nije imala, osećaj sigurnosti za kojim ja čeznem. Ipak sam, dakle, zadržala svoju prijateljicu, svoj oslonac, svoju sestru. Ona mi zapravo nije prava sestra, naravno, samo ja osećam kao da jeste, a Žil je najmudrija osoba koju poznajem. Cesto je satima gnjavim svojim najnovijim avanturama, a ona samo sedi i sluša, a kad završim sačeka nekoliko sekundi, što me je nekada nerviralo jer sam mislila da joj je dosadno, ali ona, u stvari, samo razmišlja o tome što sam joj rekla, pokušava da donese nekakav stav o problemu, i uvek mi da najmudriji mogući savet, čak iako to nije uvek baš ono što ja želim da čujem. Žil je jedina osoba kojoj se uvek javljam telefonom. I napokon, moj stan je dovoljno udoban za te periode samoće, hrane koja se donosi na kućnu adresu i filmova na videu. To nije baš stan o kakvom sam oduvek sanjala, ali ja sam ga stvarno lepo sredila, uzimajući u obzir to da sam čitav nameštaj ili nasledila od roditelja ili kupila polovan u radnjama sa starudijom. Ali da nije mojih roditelja, bog ih blagoslovio, nikada ne bih mogla da priuštim sebi da kupim stan. Verovatno bih delila nekakvu oronulu kuću sa još četiri ili pet devojaka i provodila večeri svađajući se oko toga ko će da počisti i verovatno bi mi se gadilo samo da ih čujem kako dišu. Tako nešto nikada nisam morala da radim, ali imam prijateljice koje jesu i, iskreno, već mi je muka od onih koje mi se javljaju i pitaju da li mogu da prespavaju kod mene na sofi, zato što im je potrebno da se makar za jednu noć odvoje od svojih cimerki. Moj stan je majušan. Najmajušniji mogući stan koji je ipak stan, a ne garsonjera. Nalazi se u prizemlju, u Ledbrouk Grovu, i pravo sa vrata ulazi se u dnevnu sobu. Ali što je neuobičajeno za prizemlje, stan je pun dnevnog svetla, a ja sam pokušala da to naglasim tako što sam sam ga uredila najneutralnije moguće. Ipak, ne mogu da izbegnem nered, police sa knjigama, fotografije i razglednice, jer ja nikad ništa ne bacam, čovek nikad ne zna kad mu nešto može zatrebati. Kuhinja je u obliku slova L, odmah iza dnevne sobe, a preko puta velikog prozora nalaze se dvokrilna vrata koja vode u spavaću sobu. Soba je toliko mala da u nju može da stane samo krevet koji može da se podigne u pregradu u zidu, ali mene uglavnom mrzi to da radim osim ako ne pravim žurku, a iz spavaće sobe se ulazi u malecno kupatilo, i to je sve. Savršeno za mene, iako se još nisam odrekla svog sna o ogromnom stanu sa visokim plafonom - jednostavno sam se pomirila sa činjenicom da mi posao u Agenciji za odnose sa javnošću neće doneti dovoljno para da kupim ono što želim i da ću prosto morali da se udam za nekog bogataša kako bih obezbedila sebi standard na koji bih želela da se naviknem. Verovatno jedini segment mog života koji je potpuna katastrofa. Ne da ih ne srećem. Žil to ne može da razume. Ni ja ne mogu da razumem. Svaki put pomislim da će baš ovog puta biti drukčije, da će se ovog puta ophoditi dobro prema meni, da će se brinuti o meni. Mislila sam da je Džon onaj pravi. Da, da, znam da to kažem svaki put. Ali stvarno sam tako mislila. Bio je sve ono o čemu sam sanjala. Bavio se kupovinom i prodajom nekretnina, što je prilično dosadan posao, znam, ali on nije bio dosadan. Pa, ima još mnogo toga na spisku, verujte mi. Jedini problem je bio to što se ja njemu nisam mnogo sviđala. Ali to se nije dogodilo. Sto sam se više trudila da budem savršena devojka, to mi je on postajao odvratniji. Na početku mi se javljao, ali su onda telefonski pozivi postepeno prestali, i naposletku su ljudi počeli da mi se javljaju i da me pitaju kako to da ja sinoć nisam bila na žurci na kojoj je bio Džon. Odlazio je van grada za vikend, a da me ne obavesti o tome, jednostavno bi nestao i ja bih provela čitav vikend gušeći se u bujici suza, okrećući njegov broj telefona i treskajući slušalicu pre kraja poruke na njegovoj telefonskoj sekretarici. Moji roditelji su ga upoznali. Obožavali su cinjenicu da sam napokon srela nekoga ko će me skinuti njima sa grbače, ko će preuzeti brigu o meni i. Ali u jednom trenutku više nisam mogla. Nisam mogla da izdržim stres zbog loga što se ponašao prema meni kao govno i na kraju sam. A lom kretenu kao da to uopšte nije bilo važno. Samo je slegnuo ramenima i rekao da je on bio sasvim zadovoljan našim odnosom, a kada sam mu rekla da je meni potrebno više, on je ponovo slegnuo ramenima i rekao da mu je žao i da ne može da mi pruži više. Ali dobro, to je bilo davno. Bila sam van sebe od tuge jedno nedelju dana. Na poslu sam bez prestanka cmizdrila i svi su se jezivo saosećali sa mnom, iako niko ništa zapravo nije rekao. Svaki put kada bih briznula u plač za svojim radnim stolom neko bi mi spustio ruku na rame, a preda mnom bi se stvorila šolja čaja, bez reci; bili su tako divni. To je bio način na koji su moje kolege pokazivale da im je stalo do mene. Posle nedelju dana Žil mi je rekla da je vreme da se saberem i znala je od samog početka da on nije za mene i da je suviše arogantan i da ja zaslužujem mnogo bolje i da ima još mnogo riba u moru i tako dalje sve u istom stilu. Ali polako sam uvidela da je u pravu. Počela sam ponovo da izlazim. Odlazila sam u barove, na žurke. I premda sam se osećala kao govno pravila sam se da se dobro provodim, i posle nekoliko meseci shvatila sam da sam zaista i počela da se dobro provodim, i tada sam odlučila da mi muškarci više nisu potrebni. Makar za izvesno vreme. Dosta je bilo kretena u mom životu. Ali onda, posle nekih šest meseci, počela je da me hvata apstinentska kriza. Ne zbog odsustva Džona, već zbog odsustva zagrljaja, nežnosti i, dobro, priznajem, seksa. Sada makar znam gde su mi granice. A ja to znam jer sam imala dva užasno duga ,. Jedan je trajao deset meseci, a drugi... Bože, ni sama ne znam da li da vam to priznam. Drugi je trajao dve godine. Dvadeset i sedam godina i dve godine bez seksa. Verovatno sam se opasno približila granici posle koje seks prestaje da bude važan kada sam, umesto da čekam da me prođe faza napaljenosti, odlučila da se upustim u avanturu. Ne želim vezu, pomislila sam. Bila sam u onom retkom slanju svesti za koje žene često kažu da žele da dosegnu, ali se obično ispostavi da je to nemoguće. Stanje svesti u kome je žena potpuno srećna bez muškarca, čak i ne priželjkuje da upozna nekoga i potpuno je ispunjena poslom i prijateljima. I zaista sam bila srećna. Shvatila sam, a to je posledica traume od Džona, da definitivno ne želim da budem u vezi sa nekim, osim u slučaju da je to stvarno onaj pravi, ali, budimo iskreni, koliko često žena može da sretne muškarca na koga se stvarno loži i ko joj se zaista sviđa? Ja radim isto što i većina žena. Sretnem nekoga i shvatim da je deo njega sasvim u redu, na primer izgleda dobro, ili ima dobar posao, ili potiče iz ugledne porodice, i umesto da sedim skrštenih ruku i čekam da mi on postepeno otkrije ostatak sebe, ja taj ostatak sama izmislim. I baš kad sam bila u takvom stanju javlja se Sal, nismo se čule vekovima. Dobro, ima tu još ponešto, ali o lome ćemo kasnije. Vi biste naravno pomislili da sam ja posle Džona dobro naučila lekciju, ali jesam li? Ali sa Nikom sam od samog početka znala da nikada neću uspeti sama da ispunim praznine i da donesem zaključak kojim ću biti zadovoljna. I tako sam te noći, te noći u baru kada je iznenada prostrujao fluid medu nama. I osećam da sam stvarno jaka. Da mogu da imam seks sa nekim, a da ne unosim emocije u to, da ne počnem iznenada da sanjam o braku i bebama i srećnom životu dok nas smrt ne rastavi. Osećam se kao žena. Osećam da sam odrasla. I lako, kao što sam rekla, ona je uvek lepa na isti način. Dugačke, lepršave suknje, povremeno pantalone, jahaće čizme, strukirane jakne i svilena marama nehajno vezana oko vrata. Večeras je red na panlalone, i jasno mi je zašto. Inače se nikada ne bi usudila da nosi te tesne pantalone boje kamilje kože. Tome sam se uvek divila kod Sal: njen izbor prijatelja, njena spremnost da povezuje potpuno različite ljude, jednostavno baci svakojake ljude na gomilu i vidi šta će da ispadne. Za razliku od nje, ja sam uvek u panici razmišljajući da li će se ljudi slagati jedni sa drugima i uvek se trudim da svoje grupe prijatelja držim odvojene. Tu su moji moderni prijatelji sa medija, uglavnom ljudi koje sam upoznala preko posla, zatim prijatelji sa fakulteta, moji najstariji prijatelji iz škole i moji prijatelji sa časova slikarstva, iako se već ko zna otkad nisam pojavljivala na tim časovima, tako da njih nisam odavno videla. A tu je i Žil koju svugde vodim sa sobom, jer je ona neko ko se lako uklapa u svaku sredinu. Ali Sal nikoga ne potcenjuje i već vidim oko sebe nekoliko poznatih lica. Odavno se nismo videle. Napokon mogu da povezem lice sa imenom. Siguran sam da po čitav dan razgovaraš telefonom sa novinarima za koje uopšte ne znaš kako izgledaju. O čemu se ovde radi? Gledam pažljivije u Nika i imam utisak da ga vidim prvi put u životu. Pobogu, proleće mi kroz glavu. Nikada nisam videla da su mu oči tako plave. Više ne drži kosu skupljenu u konjski rep, već je ošišan na kratko, čime se još više ističu njegove fenomenalno izvajane jagodice i. Isuse, on je zgodan, i u tom trenutku shvatam šta je značio onaj drhtaj. Cista i nepomućena pohota. To bi mogla biti moja avantura, razmišljam dok se vraćam na stolicu i pri tom se prebacujem na frekvenciju za flertovanje. Kada sam poslednji put. Sada je srednje dužine, do ramena, i uvijena na krajevima. Kako si, do đavola, uspeo da zapamtiš šta sam nosila? Možda sam mu se dopala? Ovo postaje sve bolje i bolje. Ako je Nik potpisao ugovor, to znači da je dobio pare, a ako je dobio pare onda je samim tim postao dobra prilika, a ako je poslao dobra prilika onda, i samo onda, mogu da nas zamislim zajedno. O čemu se radi u knjizi? Očekujem da mi prepriča sinopsis u nekoliko minuta, ali deset minula kasnije on zastaje, uvidevši da mi se pogled izgubio negde u daljini. Uopšte ne znam šta sam ikad videla u Niku... Ja uopšte ne mogu da zamislim nas dvoje zajedno. Nećemo se slagati, to je ono što će se dogoditi. Ali to je u redu, podsećam sebe. Nije mi potreban potencijalni muž, čak ni momak. Hoću samo da se zabavim. Nik i ja razgovaramo čitavo veče i, kada smo napokon završili priču o njegovoj knjizi, ispostavlja se da je on zaista zanimljiv, duhovit, drugačiji. Moraš da postaviš pitanje kako treba. Moraš da kažeš cifru. Onda jednu malu belu kuću u Majda Vejlu. Možda ću ipak morati da se zadovoljim jednim fantastičnim dvosobnim slanom sa ogromnim sobama i sa galerijom na kojoj bih mogla da radim. Sada ti je ostalo još četiri i po miliona. Sigurno bih potrošila jedno sto hiljada na uređenje stana. Imaš još četiri miliona i četirsto hiljada. Pa šta si očekivao? Ja sam dete tačerovske generacije. Jednostavno me nije briga. Odlučujem da nastavim da lažem. Sve su to budale kojima ne možeš verovati. Nik mi klimanjem glave daje na znanje da se slaže, kao da sam rekla nešto užasno pametno. Šta bi sve kupila? To je suviše staromodno za mene u cvetu mladosti. Ne znam šta da radim sa ostatkom novca. Bez obzira na plemenite ciljeve. Na primer, ono koje ulaže u istrazivanje raka dojke. Kako se bcšc zove to društvo... Zatim u Fond za istraživanje side, njima bih dala mnogo. I društvima za zaštitu životinja! Ne bi bilo svrhe, dobro mi je tamo gde sam. Zanima me da li je vlasnik stana, da li je odgovoran, da li može da izdržava ženu. Ali ne, zaustavljam se, ja neću biti njegova žena. On neće biti moj muž. Tako da to uopšte nije važno. U redu, možda bih mogao da kupim jednosoban stan, ali meni je dobro tamo gde sam. Trebalo bi nešto da kupim, ali to neće biti ništa veličanstveno. Možda bih čak kupio stan u kome sada živim. Ali ona ima svoju ličnost. Kompjuteri su nekako suviše hladni, bezdušni. Ne ide ti baš najbolje. Zar nisi dobila saopštenje za štampu, poslala sam ti još prošle nedelje? Mozemo li da dobijemo ekskluzivni intervju! Posle toga danima moram da jurim te novinare, a oni mi uvek obećavaju da će ga objaviti, samo ne znaju kada. Mislim, nema šanse da mu ponudim da ga odvezem do Hajgejta, to bi bilo suviše očigledno. Lice mu se ozari. I sama počnem da se osmehujem. Koračam kraj njega i pitam se zašlo mi srce lako snažno udara, zatlo iznenada osećam mučninu, ali čim sam upalila motor i pustila muziku, polako se opuštam. Ovo bi stvarno mogla da bude savršena avantura. Ne da želim seks za jednu noć sa Nikom, već samo nekoliko nedelja izvrsnog seksa pre nego što se rastanemo, pri čemu ničije srce neće biti slomljeno. Seks za jednu noć nije baš moj stil. U stvari, mislim da to nije ničiji stil. Naravno, svi smo mi to radili, ali čak i kad je u pitanju muškarac koga ne možeš da podneseš, čak i kad je to bila samo pijana greška posle žurke, ipak očekuješ da li se javi. U pitanju je sujeta. Ne želim te, ali želim da ti mene želiš. I tako, ne želim seks za jednu noć sa Nikom, ali tu je uvek prisutna briga da će stvari nekako izmaći kontroli. Očekujete da će se vaše iskustvo od prethodne noći ponoviti i sedite kraj telefona i nedeljama čekate da vam se javi, a on se ne javlja, i tako ste i nehotice dodali još jednu crticu vašoj listi ljubavnika za jednu noć. Ali koliko ja znam. Kada je u pitanju neko koga poznajete, posebno neko sa kim ste povezani preko prijatelja, oni se obično jave i ja nekako znam, dok sedim za volanom te noći, da će mi se. I vidite, u normalnim okolnostima ne bih ni sanjala o tome da spavam sa njim prve noci. Pri tom ne postavljam nikakva vremenska ograničenja. Ja jednostavno znam kada je pravi trenutak za to. Bog zna gde je to pročitala. Pretpostavljam u nekom jeftinom časopisu, ali trideset i šest sali znači jedno sedam izlazaka, što zvuči sasvim u redu. Ah, dobro, četiri izlaska je verovatno sasvim dovoljno. Ali ako prestanem da o tome razmišljam tako matematički, mislim da je trenutak u kome odlučim da ću otići u krevet sa njim onaj kada mi postane savršeno jasno da su ludi za mnom i da se neće tako lako povući. Ipak, desi se da pogrešim. Bilo je to samo jednom. I tek pošto se četiri dana nakon toga nije javio - a u pitanju je čovek koji mi se pre toga javljao tri puta dnevno, svakog dana, tokom te dve nedelje - shvatila sam da nešto nije u redu. Ne mogu ni da se setim kakvo je sranje izmislio kao razlog. Nešto kao, on nije spreman za vezu i sve u tom stilu. Ali tada sam naučila lekciju, a jedini razlog što sam sa Nikom spremna da zaboravim na tu lekciju jeste to što Nik nikad neće postati moj momak, a kada je samo seks u pitanju, pravila su drukčija. Kada je samo seks u pitanju dozvoljeno je da se ponašale kao predator, da preuzmete inicijativu, da ga namamite u krevet, jer vam nije potrebno da se on zaljubi u vas. A onda vam je dozvoljeno da... Izvinite, zanela sam se. Gde smo ono slali? A ja se osmehnem u sebi. I tako parkiram kola i ne gledam u Nika, jer sam veoma svesna njegovog prisustva, varnica koje iskre medu nama, neizgovorenog sporazuma koji pravimo, te otključavam vrata i oboje ulazimo unutra. A znate li šta mi se sviđa? Iako Nik nije dobar materijal za ozbiljnu vezu, sviđa mi se to što se odmah oseća opušteno, kao kod svoje kuće. Krišom bacam pogled, a njegova stopala, to jest njegove čarape, izgledaju sasvim pristojno i ne osećam nikakav miris osim mirisa doma, pa odlazim u kuhinju i stavljam vodu za kafu. Ako sedne na fotelju, razmišljam, to će biti problem, jer kakav bih manevar onda mogla da smislim da se kao slučajno nađem u poziciji u kojoj hi mogao da me poljubi? Možda bih mogla da sednem na naslon za ruku. Izgleda da je i njemu jasno da fotelja nije pravi izbor, pa odlučuje da sedne na sofu. Skidam cipele i bacam ih u stranu, spremna da se sklupčam kao mačka, i iznosim šolje sa kafom na sto, a onda me uhvati panika zbog šminke, pa hitro nestajem u kupatilu. Prekrivam puderom sjaj na nosu i čelu i pomišljam kako bi mi dobro došao novi sloj karmina, ali ne, to bi bilo suviše očigledno, pa samo rastreseni kosu ne bi li joj dala onaj divlji, požudni izgled, a zatim odlepršam nazad u dnevnu sobu da pustim muziku. Potrebno mi je nešto lagano, nekakav džez, nešto seksi. Nešto što će napraviti atmosferu. Kopam po svojim CD-ima sve dok ne naletim na svog nepogrešivog Sinatru. Do sada se uvek pokazao kao uspešan izbor, pa ga puštam i stišavam zvuk tako da se jedva čuje u pozadini, zatim odlazim do sofe na kojoj sedi Nik, pije svoju kafu i posmatra me. Dižem obrve, a on se smeje. Stanovi neoženjenih muškaraca dele se na dve kategorije. Ako muškarac ima para. Ali ako muškarac, kao Nik, nema ni prebijene pare, stan će mu bili pun knjiga i časopisa, prljave odeće i đubreta. Ja se razumem u to. Razgovaramo o Sal, o njenom dečku, o nama. Kažem mu da me ne zanimaju ozbiljne veze. On s pažnjom klima glavom dok to govorim i kaže da razume kako se osećam. Osmehne se, kaže da već dve godine nije imao ozbiljnu vezu, ali posle one poslednje - nesrećne petogodišnje veze sa Meri koja ga je, čini se, volela, ali kojoj se on nikada nije sviđao - nije spreman da se veže. I tako sedimo u tišini neko vreme, a onda mu nudim još kale. Odlučio je da krene kući. Ali on se ne pomera. Da li bi ti smetalo? Da li ja treba da sedim na sofi i turpijam nokte dok se on kupa. Šta, kog đavola, treba da radim? Ne uspevam da smislim nikakvo rešenje, jer baš u tom trenutku zvoni telefon. Ali, ko je, do đavola, Nik? Zovi me što pre i, za ime boga, nemoj da zaboraviš na kondom. Čujem kako voda teče u kupatilu, pa ustajem, prolazim kroz spavaću sobu. Nik sedi u kadi dok voda teče, a u vodu je sipao verovatno čitavu bocu pene za kupanje - što mi ne smeta, jer to znači da ne mogu ništa da vidim, a to me je malo brinulo, zato što ga još uvek ne poznajem dovoljno - a na glavu je stavio plastičnu kapu za kupanje. Da nije tako užasno zgodan izgledao bi glupavo. Ali on izgleda božanstveno, pa spuštam poklopac klozetske šolje i sedam na njega, vrteći glavom. Treba mi neko da mi istrlja leđa. Ovo se ne razvija baš onako kako sam planirala, ali, do đavola, šta mogu da izgubim? Nik me ne gleda dok se svlačim. Leži u kadi zatvorenih očiju i ja ga pažljivo posmatram kako bih se uverila da ne viri. Nisam još spremna da pred njim skinem sve sa sebe, pa kad sam ostala u donjem vešu uzimam peškir i odlazim u spavaću sobu. Nik sedi uspravno i gleda u stranu, a ja spuštam peškir na zemlju i ulazim u kadu iza njega. On mi je između nogu i, dok mu masiram leđa, Nik uzima sapun i počinje da mi sapunja listove. Zastaje mi dah kad osetim te velike, snažne ruke kako mi nežno sapunjaju noge. Čujem ga kako stenje dok mi usne dodiruju njegovu kožu, zatim otvaram usta i probam njegov ukus, sisam lagano dok mi usne klize do njegove usne školjke. Njegova ruka prestaje da mi miluje nogu. Prestao je da se pomera i sve se, čini mi se, odvija veoma polako. Okreće se zapljuskujući vodu oko sebe, gleda me očima punim požude, a zatim me nežno ljubi, otvorenim usnama poigrava se s mojim i to, čini se, traje čitavu večnost, zatim jezikom iznenada prede preko moje gornje usne i ja glasno zastenjem i jezik mi sklizne njemu u usta. Kao kroz maglu svesna sam da dok me ljubi stoji u nezgodnom položaju, a onda ponovo seda u toplu vodu, licem prema meni. Njegove noge su preko mojih, a usne sasvim priljubljene uz moje. I dok se ljubimo ja mu s glave skidam kapu za kupanje i puštam je da padne preko ivice kade, zatim ga obujmim oko vrata i privlačim ga bliže i on spušta glavu i počinje da me ljubi po grudima. Zatim ponovo seda uspravno i uzima sapun, sve vreme gledajući u mene kao da želi da bude siguran da je to u redu. Sapun zatim klizi naviše, uz. Zatim prelazi sapunom preko moje leve bradavice i ja uzdahnem i pogledam dole u vodu, jer je od sapuna sva pena već uveliko nestala, i vidim njegov penis, nabrekao i čvrst, i sada je red na njega da uzdahne dok ja prelazim sapunom preko njega, gore pa dole, oko testisa, zatim ponovo gore sve do glavića. Sapun mi isklizne iz ruke i on ga uzima i njime pravi liniju niz moje telo, oko bradavica, dole niz. Iznenada odjekne zvuk klokotanja vode i ja iznenađeno otvaram oči, a Nik se smeje držeći u ruci zapušač od kade, i to za trenutak razbija čaroliju, ali samo za trenutak, jer dok voda nestaje iz kade Nik me gura na leđa tako da su mi noge širom raširene i oslonjene na ivice kade, zatim me ljubi sve niže i niže niz telo, sve dok ne osetim da je zastao između nogu, pa otvaram oči i gledam ga i on gleda mene kao da želi da pita da li je u redu i ja ponovo zatvaram oči i uzdahnem kako bih mu rekla da jeste. Osećam kako mu se jezik zaustavlja između mojih nogu i dok mi liže i sisa klitoris osećam kako se u meni diže talas orgazma i kada sam svršila, dok mi se telo u kadi grči i trza kao ludo, Nik me gleda i osmehuje se i ja ga ljubim i osećam svoj ukus u njegovim ustima i vodim ga iz kupatila u spavaću sobu. Stavljam kondom na njegov penis koji se trza u napetom iščekivanju, zatim ga guram na leđa i zajašem ga, nameštam se tako da mu olakšam da uđe u mene. Ni suviše kratak, ni suviše dug. Zabavnije je da sedim u kući, gledam u zid i vrtim palčevima. Ali Nik je savršen. Volim taj osećaj moći koji imam kada sam gore. Kada smo završili pomislim kako je on verovatno tip muškarca koji će se sada samo okrenuti na bok i čvrsto zaspati, ali on to ne čini. Grli me i mazi dugo, dugo, satima, čini se. I ja sam to pomislila. Hoću da mi ispričaš priču za laku noć. Živela je sasvim sama u jednom ogromnom žutom suncokretu koji se nalazio na samom kraju jedne prelepe bašte. Zvali su ih gospodin i gospođa Zapušnos jer su, svaki put kada bi prošli baštom morali da zapuše svoje noseve, zato što su gospodin i gospoda Zapušnos mrzeli miris bilo čega svežeg i lepog, ali nikada nisu saznali da to što je mirisalo sveže i divno u bašti nije bilo ni cveće, ni drveće, ni reka. Bila je to Libi. Još uvek nisam sigurna šta će se dogoditi kada jednom razbijemo čaroliju time što ćemo ustati iz kreveta i, u mom slučaju, što ću otići na posao, pa odlažem taj trenutak što više mogu pripijajući se uz njega jer, budimo iskreni, on je taj koji nikud ne mora da ide. Ali, pošto je budilnik zazvonio već peti put, shvatam da moram da ustanem, inače ću zakasniti na posao, pa odlazim u kuhinju da skuvam kafu, a Nik se samo okrene u krevetu gunđajući nešto o dnevnoj svetlosti. Oblačim svilenu kućnu haljinu koju mi je Žil poklonila prošle godine i koju nosim samo kada muškarac ostane da prespava kod mene. Vraćam se u spavaću sobu sa šoljom kafe za Nika i neko vreme stojim i posmatram ga. Ne spava, ali leži zatvornih očiju, jorgan mu pokriva noge ali ostatak tela mu je otkriven, jednom rukom je prekrio oči. On nije ono što želiš. Zar stvarno misliš da bi mogla da provedeš ostatak života u ofucanoj iznajmljenoj garsonjeri u Hajgejtu? Da ti se društveni život sastoji od izlazaka u pabove gde ćeš piti mlako pivo? Zar misliš da možeš da zaboraviš na svoj san da ćeš jednom postati žena bogataša? Neću se zaljubiti u ovog čoveka. Biću prava žena iz devedesetih godina i uživaću u seksu, pa šta ako se ispostavi da je muškarac pri tom sasvim slučajno nežan i duhovit? To je samo bonus. Nik se pridignu na krevetu da bi popio kafu, dok se ja spremam za posao. Gospode, nas dvoje stvarno živimo u dva različita sveta. Znam da postoje žene kojima je to potrebno jer bez šminke izgledaju kao strašila, ali ti si prirodno lepa i stvarno izgledaš mnogo bolje bez šminke. U stvari, to i činim. Potpuno zaboravljam onaj deo o šminkanju i koncentrišem se samo na onaj deo o lepoti. Rekao je da sam lepa! On misli da sam lepa! Ne zato što sam se zaljubila, nisam čak ni blizu, ali tako je divno provesti noć šćućuren uz nekoga, izjutra razgovarati sa nekim, ponovo dobijati komplimente. Listam stranice i na brzinu proveravam datume. Hoces da dođeš kod mene? Zvaću te na posao da se dogovorimo za vreme. Kako ti to zvuči? Bilo bi bolje da smo na licu mesta ugovorili i vreme i mesto, jer čim muškarac kaže da će se javiti, čak i ako znaš da ćeš ga ponovo videti, ipak ćeš sedeti i čekati ga da se javi, ali, do đavola, makar imam dogovoren sledeći izlazak, čak iako nismo utvrdili, u. Da li sam mogla da se koncentrišem na posao? Sedim zamišljena za stolom, gledam kroz prozor i drhtim od požude koja me svu obuzima od sećanja na strastvenu noć. A ta sećanja se javljaju s vremena na vreme i to baš u najnepovoljnijim mogućim trenucima. Razgovaram, na primer, telefonom sa novinarem. Stvarno se ne radi o tome da se zaljubljujem u njega, već o činjenici da je tako prokleto lepo imati tako zgodnog muškar- ca u svom krevetu, o tome da ponovo osećam da sam privlačna, da sam seksi. Ne mnogo, jer nije bilo toliko mnogo muškaraca za koje sam bila zainteresovana. Ne mogu da shvatim zašlo se zaljubljujem u pogrešne. Ni Žil lo ne može da razume. Ali to se naravno ne dešava. To se poslednji put dogodilo sa Simeonom. Odlučila sam da mu direktno priđem na konferenciji za štampu i, budući da mi se sviđao, trudila sam se da budem najpametnija, najduhovitija i najživahnija što sam ikako mogla, i Simeon je naravno mislio da sam sjajna. Ali to što je mislio da sam sjajna ne znači da sam mu se sviđala, pa sam odlučila da krenem u misiju kako bih naterala Simeona da oseti upravo to. Počela sam tako što sam mu se javljala telefonom nekoliko puta nedeljno, i činilo mi se da mu to nije smetalo, uvek je zvučao kao da mu je drago da me čuje, a to nije nimalo čudno budući da sam ja bez prestanka pričala, smišljajući najduhovitije moguće priče ne bih li ga zasmejala. Posle nekog vremena pozvala sam ga na žurku i provela čitavo veče zalepljena za njega. Činilo mi se da mu ni to nije smetalo. Zapravo, imala sam utisak da je uživao u tome. I postepeno sam ga prisilila na prijateljstvo, sve dok stvarno nije imao drugog izbora nego da mi postane prijatelj i uskoro me je zvao telefonom isto toliko često koliko i ja njega i svaki put bi mi srce zadrhtalo i postepeno sam ubedila sebe da je i on počeo da oseća isto prema meni. Posle nekog vremena otišli smo zajedno na žurku na kojoj je Simeon počeo da se nabacuje jednoj niskoj, neukusno obučenoj brineti sa američkim akcentom, i samo sam stajala po strani i posmatrala sve to osećajući se kao govno. A kada se javio nedelju dana kasnije sav uzbuđen zbog Amerikanke sa kojom se video veče pre toga, ja sam samo spustila slušalicu i briznula u plač. Sledeći put ću sačekati da se neko do ušiju zaljubi u mene i da me tetoše kao princezu i tek ću tada pokazati da sam zainteresovana. Ali takva je ljubav. U stvari, osećam se tako dobro da nisam ni najmanje nervozna zbog svog posla, a to je pravo čudo jer u poslednje vreme dobijam sve više i više klijenata i moram da priznam da ponekad uopšte ne znam kako ću sa svim tim izaći na kraj. Dobro, trenutno radim za Šona Mura, to već znate. Tu je i jedna glumica po imenu Rita Roberts, što je pomalo čudno jer nemam običaj da se bavim pozorištem, budući da ne znam ništa o tome. Radim za jedan film pod naslovom Misteriozna šolja, o kome sigurno još ništa niste čuli, ali ako uradim svoj posao kako treba uskoro ćete čitati o njemu u svim mogućim novinama. Radim za jednog komičara koji se zove Toni Baloni i za jednu ambicioznu televizijsku voditeljku koja se zove Amanda Bejker. Kažem ambicioznu, mada to možda i ni- je fer s moje sirane, jer ona se ipak pojavljuje na televiziji, premda ne toliko često koliko bi želela. Ona vodi blok o šou-biznisu u jednoj jutarnjoj emisiji i misli je da je postala zvezda onog trenutka kad joj se lice prvi put pojavilo na ekranu. Nažalost, niko još nije čuo za nju. Novine ne žele da pišu o njoj zato što je ona niko i ništa, ali bez medijske pažnje ona nikad neće moći da postigne željeni uspeh, i to je najteži klijent koga imam, ne samo zbog toga, već i zato što je ona jedna najobičnija kučka. Uspela sam da joj sredim intervju za jedan ugledni časopis koji je objavio tekst u kome su poznate ličnosti govorile o svojim najgorim ljubavnim iskustvima. Svako normalan na njenom mestu bio bi lud od sreće, ali ona je samo kukala zbog toga što je njen citat bio manji od svih ostalih. Pobogu, zar je stvarno očekivala da će dobiti više prostora od Žermen Grij, Vanese Felc, Eme Nobl, ili Ulrike? Glupa kučka je baš to očekivala. Bilo je odlično, stvarno izgledaš dobro na televiziji. Pa ti si mršava. Nadam se da će ovog puta pokazati malo više razumevanja. Da mi nije toliko stalo do svog posla rekla bih joj da je jedna obična folirantkinja i da ne želim više da gubim vreme na nju, ali to naravno ne mogu da uradim, pa kao sređujem neke papire po radnom stolu i pitam je šta je razlog njenoj poseti. Eto moje šanse da se osvetim! Pružam joj naš ugovor i počinjem da joj govorim izuzetno ljubaznim glasom. Svet žene i Ženu. Ove nedelje sam razgovarala sa ljudima iz OK!. Hajde, još samo malo, još samo malo. Ništa, neće ona to moći. Nameravala sam da platim, ali sam potpuno zaboravila. To sam ja, Libi, iz 'Agencije Džo Kuper PR'. Dobro sam, a li? Slušaj, sećaš se Amande Bejker iz emisije Pauza za doručak''! Ne, ne, ona vodi deo o šou-biznisu. Ne, ne, ta vodi vremensku prognozu. Ne, ne, plava je. Dobro, nije važno, ona radi sve više i više i postaje sve popularnija, a upravo mi je priznala jednu neverovatnu priču koja bi bila sjajna za tvoj časopis. Ispostavilo se da je pre oko godinu dana napravila jedan mali izlet van zakona i oseća da je vreme da sve to javno prizna. Da li će snimati u studiju sa profesionalnim šminkerom i frizerom? Slušaj, ti vodiš onu emisiju o Londoncima i njihovim omiljenim restoranima? Sećaš se Amande Bejker iz Pauze za doručak'! Dobro, objasniću ti kasnije, dobro, dobro. Vreme je da krenem. Ovo je osmi put kako zove. Otkud znaš da nije za tebe? Za početak, nema love... Ne želi ozbiljnu vezu. Za njega je dobar provod odlazak u pab i deset krigli piva. Možda bi trebalo malo da spustiš svoja očekivanja. Jasno ti je da ne mogu ozbiljno da se vezujem za nekoga kao što je on. Nas dvoje smo kao nebo i zemlja. Dva dana lebdim i blistam od ljubavi. Dva dana ne radim skoro ništa osim što sanjarim o svemu što se dogodilo one noći sa Nikom. Dva dana poskakujem sa stolice svaki put kada zazvoni telefon. A onda, pošto se on nije javio, počinjem da osećam mučninu. Dobro, znam da sam smešna. Mislim, pobogu, trebalo bi da je već ludo zaljubljen u mene i trebalo bi da se odavno javio telefonom. Zvučiš kao da si ludo zaljubljena, a neprekidno govoriš da je on samo avantura. Avanture se ne javljaju svakog dana. Ponašaš se kao dete. Uostalom, znaš da ćeš ga videti i naravno da će se javiti, ali to će verovatno uraditi u subotu kako bi potvrdio vreme, kao što je i obećao. Znam da si u pravu. To što ipak imate izvesna očekivanja, čak iako znate da se nećete zaljubiti u njega, i to što ćete na kraju ipak biti razočarani. Ali ne, ovog puta ne. Bez obaveze, samo uživanje. Jednostavno ću uživati u Niku. Telefon zvoni u subotu u jedan sat. Džejmi radi, a meni je dosadno. Hoćeš da idemo u šoping? Soping je najbolja terapija, a uostalom, pošlo sam pregledala svoj orman koji je pun ultramoderne garderobe, shvatila sam da večeras neću imati šta da obučem. Kako li to zvuči? Vidimo se za sat. Sve je tu, novac, kreditne kartice, čekovna knjižica, šminka. Umalo da zaboravim mobilni, pa se vraćam po njega, a zatim silazim do svog veličanstvenog automobila, Halapljive Bube. I tako se nas dvoje otkotrljamo do Žilinog stana, a ja kao i uvek kad uđem unutra uzdahnem od zavisti, jer. Mala kuća u sporednoj ulici kraj Haverstok Hila. Ulazite u ogromnu i osunčanu dnevnu sobu sa parketom od javorovog drveta, a lepršave zavese od muslina vise sa obe strane dvokrilnog francuskog prozora koji vodi na balkon. Sav nameštaj je boje kamilje kože i bež boje, moderna klasika pomešana sa prelepim antikvitetima, a slike na zidovima su ogromne, šarene, apstraktne i fantastične. Kuhinja je u prizemlju i Žil tu provodi najviše vremena. U kuhinji, koja je podjednako velika kao i dnevna soba, dominira ogroman stari francuski sto od borovog drveta, a dovoljno prostora s jedne strane ostavljeno je za veliku žutu sofu. Još jedna zastakljena vrata vode pravo u baštu, a kuhinjski elementi su upravo oni o kojima ja sanjam. To je moja najomiljenija prostorija u kući i tu uvek sedimo. Očigledno je da je kuću uredio profesionalni dizajner, ali ta kuća takođe izgleda kao dom. Obožavam je, i čim sam stigla radim ono što uvek radim, stavljam vodu za čaj. Žil to ne smela, znam da joj je drago što se tu osećam kao kod kuće, možda više nego ona sama. Pojavljuje se na vratima i prilazi da me poljubi. Iako znam da ne bih mogla da podnesem da živim sa nekim ko neprekidno radi, moram da priznam da mi je savršeno jasno šta je Žil videla na njemu. Jedini muškarac koga znam da izgleda dobro čak i sa perikom na glavi. Ne, ne mislim na tu periku, mislim na onu koju nose advokati. A pre nego što sam upoznala Džejmija mislila sam da su svi advokati uobraženi kreteni. Na osnovu svog ograničenog iskustva znam da svi oni vole da idu na balet, u operu i u pozorište. Svi govore kao da imaju vruć krompir u ustima i svi se ponašaju nepodnošljivo pokroviteljski. Ali Džejmi nije takav. Kada ne radi, Džejmi je zapravo beskrajno duhovit. Džejmi ne nosi klasična pompezna engleska odela. Nosi izlizane farmerke i kaubojske čizme. Džejmi nosi tamnoplave somotske pantalone i mokasine. Džejmi puši kao kočijaš i pije kao smuk. Džejmi je, zapravo, totalno kul, a jedne noći kad smo svi bili pijani priznao je da bi, da nije postao advokat, sigurno postao pop zvezda. Svi smo se valjali od smeha kad je to rekao, ali sada već mogu da ga zamislim kao pop zvezdu. Mogu da zamislim Džejmija kao pevača u nekom užasno mo- dernom bendu i kako daje intervjue sa potpuno nezainteresovanim izrazom na licu. Džejmi i ja imamo neki čudan odnos, kao šio je i normalno da žene imaju čudan odnos sa muškarcima za koje se njihove prijateljice udaju. Žil mi je godinama bila prijateljica, a onda se pojavio Džejmi i. Zar sam mogla da mu ne oprostim? A sada, iako se ne viđamo lako često, imamo odličan odnos, kao brat i sestra smo, često se šalimo ili on sedne sa mnom i pita me o mom ljubavnom životu, a onda pokuša da mi da savet koji ja skoro uvek ignorišem jer on je. Mislite da je mnogo bolje da čujete savet muškarca kad imate problem sa muškarcima, jer oni znaju kako muškarci razmišljaju, ali Džejmi nije čovek za to. Bez obzira na to što je lep kao bog, on baš i nije imao mnogo iskustva u tim stvarima pre nego što se pojavila Žil i oborila ga s nogu. Suviše je bio zauzet svojom karijerom. Naravno, imao je na stotine obožavateljki. Žil je drukčija od svih onih žena koje sanjaju o tome da postanu supruge advokata. Žil ne nosi firmiranu odeću. Žil ne odlazi kod frizera i manikira svake nedelje. Ne zanima je da izlazi u skupe restorane ili na balet. I najvažnije, Žil se nikad ne predstavlja drukcijom nego što stvarno jeste. Ne, Žil je uvek bila jedna od onih žena za kojima muškarci lude, zato što one imaju dovoljno samopouzdanja da kažu to sam ja. A oni bez greške uzimaju. Ili makar to pokušaju. Obožavaju to što se ne šminka. Što je njena odeća, na lom sićušnom telu, mešavina svega i svačega što je tog jutra na brzinu izvukla iz. Što se veselo i zarazno smeje i, pre svega, što ume da sluša. Voli život, voli ljude i uvek ima vremena za njih. Pokušavala sam da budem sličnija njoj, ali, iako ponekad osetim da sam blizu, naposletku ipak shvatim da nemam dovoljno samopouzdanja za tako nešto, a muškarci to đavolski dobro osete. Mnogi muškarci počnu tako što se do ušiju zaljube u mene - sa izuzetkom Nika. Ali dobro, dosta o meni. Iako Džejmi provodi dane zatvoren u svojoj radnoj sobi, čini mi se da njih dvoje imaju dobar brak, a ja volim da izlazim s njima zato što se uvek dobro zabavljamo. Oni se dobro zabavljaju, toliko dobro da je to zarazno. I tako Džejmi izlazi iz radne sobe. Baš mi treba pauza. Pričam ih zanimljivo, duhovito, rečito. Jedino kad ostanem nasamo sa Žil mogu da budem iskrena. Mogu da joj kažem koliko sam usamljena. Kako traćim život pitajući se zašto nisam u slanju da imam jednu zdravu, srećnu vezu. Kako ja ne bih uspela da prepoznam zdravu i srećnu vezu čak ni da skoči ispred mene nasred ulice i udari me u nos. A ona me ćutke sluša, a onda razmisli o tome i naposletku mi objasni zašto ti muškarci nisu dobri za mene. Kaže da će se jednog dana pojaviti neko ko će se zaljubiti u mene i da je trik u tome da treba da prestanem da tražim, jer će se to dogoditi onda kad najmanje očekujem. Dobro, posle dobitka na lutriji, jer bi mi to odmah podiglo eenu jedno hiljadu posto. Ali ozbiljno, nikad nisam razumela te glupe savete koje ti daju udate žene o tome kako treba da prestaneš da tražiš, jer kako možeš da prestaneš da tražiš ono što tražiš, i kako možeš da budeš srećan sam sa sobom kad uistinu nisi srećan? I tako sedim u kuhinji sa Žil i Džejmijem i pričam im svoju smešnu priču o Niku, o lome kako je izveo striptiz u mojoj dnevnoj sobi, kako je sedeo u mojoj kadi sa kapom za kupanje na glavi, i oni su se smejali. Libi, šta bismo mi bez tebe? Znam tačno šta to znaci. Bolje da odmah upozorim svog menadžera u banci. Ali ako budem videla nešto što mi se sviđa, onda... Mis Guči, ne Mis Adidas. Vidite, ne radi se o tome da pokušavam da se promenim zbog Nika. Ovo je mnogo prikladnija obuća za tu priliku, a uostalom oduvek sam želela da imam patike. Potpuno ću poludeti ako ovako nastavim. U pitanju je bio samo seks. Sviđali su mi se, ali nisam bila zaljubljena u njih, ili bih shvatila da nisu za mene. U pet sati vraćamo se polako pešice, što mi uopšte ne smeta jer idemo nizbrdo, a čak je i moje nejako telo sposobno da se kotrlja dole vučeno silom Zemljine teže. Prva poruka je od moje majke. Javi se kasnije ako možeš, ili ujutru. Ako ne izlaziš, večeras u devet na televiziji prikazuju veoma zanimljiv dokumentarac o časopisima, koji ćemo tvoj otac i ja gledati i... Uostalom, zarona stvarno misli da sam ja baš takav izgubljen slučaj i da ću subotu veče provesti u kući? Čak i da nemam nikakve planove, izašla bih napolje samo kako bih mogla da kažem ljudima da sam bila napolju. Čak i ako samo sedim za Žilinim kuhinjskim stolom, pijem kafu i gledam serije na televiziji, čak se i to računa kao izlazak zato što sam ipak izašla iz svoje kuće i uvek mogu da kažem ljudima da sam bila kod prijatelja na večeri. Druga poruka je od Džoa Kupera, a od njegovih poruka uvek se sva naježim. Treća poruka je tišina. Zatim se čuje spuštanje slušalice. Uzimam telefon i okrećem 1471. Ne moram ni da slušam cifre do kraja jer znam da je to pozivni broj za Hajgejt, a poznajem samo jednu osobu koja živi u Hajgejtu! Dobijam takav nalet energije i odlazim da se istuširam kako bih bila spremna kad se on ponovo javi. Da, znam da bih mogla ja njega da zovem, i ne radi se o tome da izigravam ženu koju je teško osvojiti, već sam jednostavno provela tolike godine jureći muškarce da mi je postalo jasno da je bolje da ih ne zovem. Ako je to ikako moguće. A to podrazumeva da im se ne javljam čak ni kada mi ostave poruku. Samo što ovo poslednje meni ne polazi uvek za rukom. A kako bih bila sigurna da neću podleći želji da ga zovem, uskačem u kadu. Patike su odlične, savršene su, ali uz šta, do đavola, da ih nosim? Probala sam farmerke i majicu, ali ta kombinacija mi ne izgleda dovoljno dobro. I ne, uopšte se ne radi o tome da sam uzbuđena, ali jebiga, ipak želim da izgledam lepo. Krevet mi je već prekriven čitavom hipom odeće i napokon, negde na dnu ormana, nailazim na izgužvanu crnu majicu koju nisam videla barem godinu dana. Pažljivo je mirišem i, dobro, malo je ustajala, ali ako stavim malo parfema i ispeglam je, biće savršena. Prianja mi uz telo, savršeno mi ističe struk i uz crne pantalone izgledaće baš kako treba. Ali čekaj, bez obzira na to što nosim patike, crne pantalone i crna majica mogu izgledati pomalo nametljivo. Ne izgledaju sveže, mladalački. Uspevam i da iskopam neke ogromne srebrne minđuše iz jedne kutije od papir mašea, koju koristim kao kutiju za nakit, kao i neko ogromno srebrno prstenje. Ali tek što sam otvorila vrata da izađem iz kuće, zvoni telefon. Ideš na neko posebno mesto? Nisam nameravala da joj kažem. Sada će me bombardovati pitanjima. To je problem kad su vam roditelji malograđani. Nije da ih ne volim, volim ih, ali oni stalno očekuju da ću se ja udati daleko iznad svog staleža i ja se trudim da im ne govorim ništa o svom životu, osim što imam tu naviku da mi stvari ponekad tek tako izlete iz usta. Samo da znaš da sam napravila tvoju omiljenu tortu od čokolade i marcipana. Vidimo se u četiri. Opušten doručak u krevetu sa Nikom, možda šetnja do Kenvuda, zatim dug poljubac na rastanku. Da, ako se sve bude odvijalo po planu moći ću do četiri popodne da stignem kod svojih roditelja koji žive u Finčliju. Čime se taj momak bavi? Jesam li sve ponela? Čiste gaćice, pasta za zube. Sto smo bliži Hajgetu. Kod Kvin Parka proveravam karmin. Kod Vest End Lejna proveravam da li mi se lice cakli. Kod Hcmpsteda nameštam kosu. U Kenvudu počinjem da cupkam nogama i pokušavam da ne obraćam pažnju na vozača koji me bez prestanka posmatra u retrovizoru. A onda me obuzima osećaj krivice, pa kad smo stigli dajem mu napojnicu od dve funte, a onda za trenutak zastajem na trotoaru pokušavajući da zamislim kako će proteći ovo veče i pitajući se gde je Nik. Izgleda fantastično, lep je kao bog, i ja iznenada sva blistam jer su se svi okrenuli kada je povikao moje ime, a većina žena još uvek gleda u njega, jer stvarno ima šta i da vidi! On je sa mnom! Zastajem ispred njega, jer nisam sigurna šta treba da uradim. Ili da samo kažem ćao? A onda se on naginje i ljubi me, cilja pravo na usta, ali ja mu sva pometena okrećem obraz, prava sam budala, pa on uspeva da dohvati samo ugao mojih usana i iz- gleda pomalo iznenađeno, ali onda se osmehne i pita me šta želim da pijem. Vidim da je već popio pola krigle piva. Nik se vraća osmehujući se. Mislio sam da si tip devojke koja pije samo koktele. Premda veoma ukusni, džin-tonik me uvek podseća na moje roditelje, i to je jedino piće koje nikad ne naručujem, jer mi je savršeno jasno da će ono, više nego bilo šta drugo, otkrili moje poreklo. U stvari, provodim se mnogo bolje nego što sam očekivala. Nikada u stvari nisam razmišljala o njemu kao o ličnosti, jer seksualni objekti nemaju ničeg ličnog, zar ne? Ali dok sedim tamo, osećajući toplinu rane večeri, iznenađena sam lime što je Nik tako prijatan, tako opušten, što je sa njim tako jednostavno razgovarati. A onda mi Nik priča kako je protekla njegova nedelja. Razgovarao je sa osam izdavača, poslao im je prva tri poglavlja svog remek-dela i već je dobio jedan nepovoljan odgovor, pi- smo u kome su mu rekli da je ideja zanimljiva, ali da knjiga nije za njih. Ako nešto zanimljivo iskrsne verovatno bih prihvatio, ali ovo je oduvek bio moj san. Šta ja tražim ovde? Samo očekujem da ga drugi priznaju. Mogli bismo da odemo tamo na večeru. Možda malo previše energično, ali ona dva piva su mi definitivno udarila u glavu. Čini se da je to probilo led - ono malo leda što je ostalo. Poslednjih dvadeset minuta hoda uopšte nisam osetila, jer se držimo za ruke i svakih nekoliko minuta zastajemo i strasno se ljubimo, kikoćemo se kao tinejdžeri i od svega loga ja zaboravljam i na glad i na to koliko ne volim da hodam, a onda se iznenada Nik okreće ka meni i pita me da li me bole noge. Hvatam sebe kako želim da se ova šetnja nikad ne završi, jer ne sećam se kad sam se poslednji put ovako dobro provodila. Sedamo za mali sto u uglu na kome se nalazi sveca u boci pokrivenoj voskom, a svi gosti izgledaju isto kao Nik: mladi, moderni, bez love, ali sa osmehom na licima, pa ja počnem da se pitam da li bih mogla da se naviknem na sve to, na taj svet toliko različit od sveta modernih i skupih barova i restorana u koje sam ja navikla da izlazim, svet u kome ljudi izgledaju opuštenije, ne zamaraju se time da svojom garderobom zadive druge, i razmišljajući o tome kako Nikov način života možda uopšte nije toliko loš. Čim je kelner otišao Nikovo lice se iznenada uozbilji i on uzdahnu. Znala sam da je ovo suviše dobro da bi bilo istinito. Stigao je trenutak kada će mi reći da ne želi da se dalje viđamo. Zatim neko vreme ne progovara ništa, a meni počinje da bude muka. Sve sam to već ranije čula. Nisam spreman za vezu. Već duže vreme nisam bio ni sa kim i uživam u toj svojoj slobodi i nisam spreman da je se odreknem. Kunem se, lepo vidim se kako mu se ramena opuštaju. Nije bilo tako strašno. To će me makar sprečiti da se zaljubim u njega. Ne da bih se inače zaljubila, nemojte me pogrešno razumeti. Ali sada definitivno neću. Ne bi imalo svrhe. Dobro, to baš i nije sasvim tačno. Veče je bilo divno. On je bio divan. A znate li šta je najlepše od svega? Najlepše je to što sam subotnje veče provela sa muškarcem. Pretvarali smo se da smo par. Pretvarala sam se da sam pođednako dobra kao sve ostale žene ovde. Sigurno mislite da sam luda. Znam da Žil misli da sam luda, jer biti sam ima svojih prednosti. Kada imate dobro društvo i stalno negde izlazite i upoznajete muškarce, to je najlepša stvar na svetu i tada nećete ni imati razloga da poželite da stvari izgledaju drukčije. Ali kada vam se učini da sve vaše prijateljice već imaju momke, a jedino ste vi ostali sami, to je nešto najstrašnije na svetu. Javljale im se telefonom i zovete ih da u subotu veče izađu sa vama u kafić, a one se izvinjavaju i kažu da već imaju dogovor sa Štivom, ili Pitom, ili Džejkom, ali da mogu da izađu sa vama popodne na kafu. Ako imate sreće pojaviće se tog popodneva same, sa ogromnim osmehom na licu, i pričaće vam bajke o tome kako je on savršen; a ako nemate sreće, povešće i njega sa sobom, pa ćete biti primorani da vodite isprazne razgovore sa nekim koga ne poznajete, dok vaša prijateljica zaljubljeno gleda u negove oči, zadivljena svakom glupošću koja izađe iz njegovih usta, i samo ćete čekati priliku da što pre pobegnete odatle. I tako ćete provesti subotu veče sami, ili ćete, a to je još gore, otići na večeru na koju su vas pozvale te iste prijateljice i na kojoj se ponovo neće pojaviti taj slobodni muškarac sa kojim su htele da vas smuvaju, pa ćete tako provesti čitavo veče sami sa tri para i osećaćete se kao govno. Ali večeras sam ja jedna od njih. Večeras i ja imam nekoga! A Nik me vodi stazom do visoke viktorijanske kuće od crvene cigle. Na prednjem prozoru spuštene su roletne, ali uspevam da kroz. Lampa je ostavljena da gori i, u redu, nije baš moj stil, ali vidim da je prijatno i da ne izgleda kao štala koju sam očekivala. Ulazim kroz prednja vrata i dok Nik pretura po kovertama koje su ostavljene na stolu u hodniku, ja spuštam torbu kraj ulaznih vrata od stana i čekam. Nik me pogleda i počne da se smeje. Ne izgleda prljavo, bar ne na prvi pogled, ali je veoma neuredno i nesređeno. Na jednom kraju nalazi se dušek sa neraspremljenom posteljinom, koji, pretpostavljam, može da se sklopi i da posluži kao sofa, ako Nika ne mrzi da ga raspremi, a to ovog jutra očigledno nije učinio; jorgan je sav zgužvan i posvuda su razbacane novine i časopisi. Bukvalno po ćelom stanu. Jedva uspevam da prođem od krša, ali ipak nekako prelazim preko sobe razaznajući usput neke narandžastobraonkaste milje koje mi izgledaju kao tepih, pa oprezno sedam na fotelju koja će se, čini se, raspasti ako sednem suviše naglo. Čini mi se da je stara nekoliko vekova. Očigledno je da je sav nameštaj kupljen u radnjama sa polovnim stvarima, sav se raspada, a police su postavljene unaokolo bez ikakvog reda i posvuda se nalaze knjige nabacane u neuredne gomile i sve izgleda kao svinjac. Kuhinja je u neredu. A zatim mi prilazi, seda kraj mene i počinje da me miluje po leđima, pa spuštam čaj i priljubljujem se uz njega i posle nekoliko minuta zaboravljam na stan, zaboravljam na nered, jedino čega sam svesna je njegova ruka na mojim leđima, pa se okrećem da ga poljubim i shvatam da je jedna od prednosti ovog stana to što nam je iz ove pozicije potreban samo delić sekunde da se prebacimo na krevet i uopšte ne obraćam pažnju na to u kakvom je stanju posteljina, jer mi Nik zadiže majicu, otkopčava brushalter i hmmmm. Otkopčavam farmerke, divljački pokušavam da ih svučem jer ne želim da izgubim ni sekundu, a onda posmatram kako Nik skida svoje farmerke i posmatram, kao hipnotisana, njegov penis koji stoji uspravno u boksericama, pa onda Nik posmatra mene kako mu milujem penis, zatim se naginjem i ljubim sam vrh i čujem ga kako glasno zastenje, pa ga gurnem tako da pada na kolena, otvaram usne i stavljam glavić unutra, zatim ceo penis, i on počinje ubrzano da diše. Posle nekog vremena kaže mi šapatom da prestanem inače će svršiti. Diže me ka sebi, jezici počinju strasno da nam se prepliću, on me miluje po grudima, a zatim spušta ruku u moje gačice i sad je red na mene da zastenjem. A onda smo oboje goli i ne mogu više da izdržim, teram ga da odmah stavi kondom i da ODMAH uđe u mene i kad je to učinio već se bolje osećam. Toliko sam bila iznurena posle svega da mi se desilo nešto što mi se nikad u životu nije desilo. Zaspala sam u njegovom zagrljaju. Kada bih joj rekla da sam izašla s njim i da smo posle otišli kod njega i kresali se kao ludi sve dok na kraju nismo zaspali, a onda smo ujutru u krevetu popili čaj izvinjavam se, moje romantične amb